Hedonista

Plasim se mraka, ponekad me to nervira vise od reklama na pinku , ali ne i vise od samog pinka. Sto uopste nije bitno... Strah varira u zavisnosti od toga u kojoj se prostoriji nalazim . Mislim da nikad nisam spavala u dnevnoj sobi. Secam se da sam pre par godina rekla sebi da sam dovoljno hrabra i legla sam tamo ,sama. Kao i uvek pokrila sam se preko glave. Mogla sam tako divno da zaspim... Ali nisam , naravno da nisam. Nesto u meni je trazilo da mir bude okoncan . Otkrila sam se da se ,iako to nikad nisam radila, uverim da nema niceg sto bi trebalo da me plasi. Videla sam ih kako sede u tom cosku . Zena i dete ili dva deteta , neznam/ZNAM DA SE PISE NE ZNAM/.Cak neznam ni da li sam posle toga izasla iz sobe ili sam samo ostala u istom mestu ponovo pokrivena preko glave . Uplasila sam se to je sigurno.Kao i to da strah ni danas nije nestao.