Hedonista

  Sam , kao i uvek. Opet se smeje.Tuzno.Porazeno.Dostojanstveno.

Danas sam se probudila sa sasvim čudnim strahom. Ne razumem , plašim se sebe. Pogledala sam u ogledalo.Ne poznajem ovo lice, pokrete. To nisam ja. Ona je depresivna...

stojim na ivici...

 

 

Mrak...hladan, licemeran, kao tišina-kao ljudi.

Strah je neodređen. Primorava me da ćutim, a i zašto priznati poraz? Kome? 

Reči vise nisu ni bitne,  ne meni, ne nikad onome ko ih piše. Njihovo otkrovenje 

je bekstvo. Bekstvo iz očaja, iz nade da će se nesto promeniti.

Moje duševno stanje ne govori mnogo o meni, više o svetu. 

Ne volim ih ,nikad i niisam, uzrok su svega...

Pokušavam da se oslobodim sociofobije.Pokušavam da im pričam o sebi.

Radim to vise nego ikad, ali ne slusaju. Mislim da sam napadna, iako povrh svega izbegavam iskrenost.

Lazem o sebi.Napadno.

 

 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.