Odsustvo reči. Onda kad su najpotrebnije, ostaju neizrečene.Mrtve.Teško je ćutati, ali to je cena dostojanstva,ili gluposti. Ja sam idiot. Jeste citali tu knjigu (Dostojevski)? Ja nisam, ali čula sam da je dobra.Mrzim sebe ponekad. Zato što nikad nisam naučila da se smejem...
Zaspim. Nenamerno. Trudim se da svari ne radim jer to moram, ali ovo se prosto otrglo kontroli. Predajem se , znam da nije tako, ali me i sama pomisao baca u depresiju. Lažem. Nikad nisam depresivna. Često ne znam kako se osecam, ali tuga je reč za poražene. Ja to nisam.
Hm... Laž je moje sredstvo da stignem do cilja. Volim da glumim. Ali pozorište je nešto što umetnost stavlja na milost i nemilost gledalaca,koji će (čast izuzetcima) kritikovati predstavu na osnovu sopstvenog raspoloženja. Smrt umetnicima. Gluma u životu je praktičnija, i uvek se isplati. Slagati , kako je samo lepo slagati. Lepota je u samoj laži...kontrola dolazi uz to.
Večeras neću zaspati.
Powered by blog.rs
