Hedonista

        -Nisam ja bio niko. Ni ludak, ni pesnik, ni covek. Nisam se mogao razlikovati od vakuuma - bio sam nista onoliko koliko se nista moze biti - nista sa najvecom kolicinom nepostojanja... Ugledavsi je poceo sam da postojim , nastao sam ni iz cega. Nema nikakve teorije praska ili bilo  kakve druge mastarije(nauke) , ja sam istina - uzrokovana njenom pojavom. Ni iz cega postao sam citav jedan univerzum. Zar je vazno sta, bitno je -postao sam...bitno je -zbog nje...

   -Kako to mislis, ljubav?

          - Ne mislim -ljubav, ljubav znam.  

      Tisinom pocinje svaka dobra prica- shvatih posto pretrcah preko pesackog prelaza. Znala sam gde idemo , ali ne i zasto ni kako cemo stici. Pratila sam, smejala se euforicno, i kao nekakvo dete postavljala gomilu, samo meni vaznih pitanja. Odgovarao je , ali ne krijuci pritom da mu nimalo nije stalo. Sarkazam koji sam htela da ucinim sto ociglednijim nailazio je na prepreku vidjenu u nedostatku maste. ... Tisinom , tako je pocelo, i  prepoznavanjem - uvek sam govorila kako se ljudi mogu prepoznati po patikama...