Tisinom pocinje svaka dobra prica- shvatih posto pretrcah preko pesackog prelaza. Znala sam gde idemo , ali ne i zasto ni kako cemo stici. Pratila sam, smejala se euforicno, i kao nekakvo dete postavljala gomilu, samo meni vaznih pitanja. Odgovarao je , ali ne krijuci pritom da mu nimalo nije stalo. Sarkazam koji sam htela da ucinim sto ociglednijim nailazio je na prepreku vidjenu u nedostatku maste. ... Tisinom , tako je pocelo, i prepoznavanjem - uvek sam govorila kako se ljudi mogu prepoznati po patikama...
Od ovog bloga pokusavam da napravim nekakav podsetnik na to ko sam sad (u trenutku pisanja svakog "clanka")....
Razgovarala sam sa M. , naravno na red je dosla tema: fakultet. Tako smo pricale o rokovima, ocenama i na kraju poslovima... Rekla je da bi volela da zavrsi dva fakulteta (verovatno i hoce) , kao ona devojka sto je zarsila FTN i ekonomski(valjda) sa prosekom preko 9, "Jel ona sto nema posla" izletelo mi je...
Caribic ima najbolji sladoled , cekala sam u redu, i okrece se klinac (pripadnik romske.... ) i pita me da li imam nesto sitno... ignorisem... pita lika iza mene, "reci im sta hoces." odgovara. Klinac bira priloge za sladoled , a mene u trenutku proguta zemlja... Ne mislim da sam neispravno postupila, samo me bi sramota sopstvenog misljenja - nije mi ni na kraj pameti bilo da ce decak dobiti ovakav odgovor, bez imalo ironije u glasu... ...Nastavljam setnju, dolazim do skupstine , i zamalo da se prekrstim... slicno mi se osecanje javlja kad vidim crkvu.
